Browse By

Tehnike za podsticanje autocenzure

self_censorship_by_ajgiel-d6um2i7

Ilustracija je preuzeta odavde

 

Od novembra 2012, Rusi žive u zemlji u kojoj je Internet intenzivno cenzurisan po nacionalnom sistemu filtriranja. 

To je, zapravo, potpuno zvaničan sistem ograničavanja pristupa nekom sadržaju, koji se neprekidno ažurira poslednje dve godine.

Sistem filtriranja Interneta u Rusiji obuhvata četiri liste zabranjenih sajtova i stranica:

1. Prva se odnosi na sve sajtove koji se smatraju ekstremističkim

2. Na drugoj, sajtovi koji se bave dečijom pornografijom, ili drogom

3. Treća se odnosi na sajtove s problemima kršenja autorskih prava

4. Najnovija kategorija, nastala u februaru ove godine, čini spisak sajtova zabranjenih bez sudskog naloga, jer traže “ukidanje sankcionisanja građanskih protesta”.

Andrej Soldatov, ekspert za medije iz Rusije, pominje i petu, nezvaničnu crnu listu koja se ne odnosi na blokadu sajtova, već hosting kompanija koje imaju sedište u inostranstvu, a koje su dokazano nekooperativne sa ruskim vlastima.

“Tehnički, internet sistem za filtriranje u Rusiji nije baš sofisticiran”, kaže Soldatov i pojašanjava: “Hiljade sajtova je blokirano greškom, dok, ako ipak želite da pristupite blokiranom sajtu možete to uraditi koristeći neke mudrije alatke, ili čak najosnovnije stvari, kao što je Google translate”.

U isto vreme, u Rusiji je veoma malo ljudi su poslato u zatvor s optužbom za postavljanje nedozvoljenih ili  kritičnih stvari na mrežu.

Ipak, sistemsko filtriranje Interneta je uticalo na slobodu izražavanja na Internetu, kaže Soldatov: korisnici su postali oprezniji u svojim komentarima, a internet kompanije, najveće u zemlji, čak i kada su pozvane da razgovaraju sa Putinom, bile su toliko uplašene da uopšte nisu uspele da potegnu ključno pitanje regulacije Interneta na tom sastanku.

Lepota ruskog pristupa je da filtiriranje Interneta ne treba da bude tehnički sofisticirano da bi bilo efikasno. Takođe, ne zahteva čak ni masovnu represiju protiv novinara ili aktivista, tvrdi Soldatov.

Dakle, zašto je to tako?

Podsticanje autocenzure

U suštini, ruski pristup se bazira na podsticanju autocenzure. Da biste to uradili, samo je potrebno da nacrtima zakona obuhvatite sve aspekte Interneta što je šire moguće, da se ograničenja stalno proširuju – poput nedavnog zakona koji zahteva registraciju blogera – a kompanije, Internet provajderi, nevladine organizacije i mediji će odmah sami pojuriti prema tebi da im se protumači i kaže šta jeste, a šta nije dozvoljeno. Takođe, potrebno je da ne oklevate da blokirate kompletne usluge, kao što je pristup YouTubeu na primer – a kompanije će odmah doći da vam sugerišu tehnička rešenja.

To sve pomaže vladi da prebaci čitav zadatak izrade tehničkih rešenja na druge, kao i da smanji sopstvene troškove.

Takođe, to podstiče pro-vladine aktiviste da napadaju najglasnije kritičare, da se pokreću sajtovi i objavljuju tekstovi sa listama takozvanih nacionalnih izdajnika, a zatim i da lično Vladimir Putin koristi baš ovaj termin u svom govoru.

Sve to šalje veoma snažnu poruku. I kao rezultat toga, novinari bivaju otpušteni zbog kritičkog izveštavanja i to od strane vlasnika medija a ne od strane vlasti; najveće internet kompanije će tražiti privatne sastanke sa Putinom, a korisnici društvenih mreža će postati oprezniji u svojim komentarima.

Videli smo to ranije, kaže Soldatov, – isti pristup korišćen je protiv tradicionalnih medija tokom 2000-ih.

Šta situaciju na Internetu u Rusiji čini posebnom? Pre svega to što je vlada našla način da prebaci zadatak pružanja tehničkog rešenja za cenzuru na kompanije, uključujući i one globalne, a da preduzeća plaćaju ceo taj sistem. Način na koji globalne platforme nalaze načina da odgovre na sve to, nije baš impresivan. Lokalizacija ne može biti rešenje, jer to samo pomaže da se lokalizuju problemi cenzure. Sada ruski pretraživač Yandex predstavlja dve različite mape Ukrajine, sa i bez Krima, jedan za ukrajinsku i drugi za rusku publiku.

Najveći problem sa ovim pristupom je u tome što izaziva i druge predstavnike vlasti da pojačavaju pritisak na globalne platforme. Jedan dan, Tvitter žestoko je kritikovao jedan ruski zvaničnik u prokremaljskim novinama, i pretio da će potpuno blokirati celu platformu. Već sutradan, na Twitteru je napadnut nalog najjače antiruske partije iz Ukrajine i potpuno blokiran za ruske korisnike.

Izveštaj je preuzet sa susreta na temu digitalnih sloboda,

održanog u Briselu, 20. juna 2014, sa gostima iz Turske, Rusije i Azerbejdžana.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *