Browse By

Kako se kontrolišu blogeri i Internet: ruska škola

Prošlog meseca, dok smo se bavili svojim problemima, ruski blogeri su konačno ušli u Zakon, što su neki naši mediji i preneli. Bloger je prepoznat i definisan kao “osoba koja objavljuje javnu informaciju na ličnoj stranici” («лицо, размещающее открытую информацию на персональной странице»). So far, so good.

Budući da neka izvesna podudarnost, a sa izvesnim našim kašnjenjem, postoji između braće Rusa i braće Srba, i da su neke od specijalnosti ruske škole upravljanja komunikacijom na Internetu naši političari već preuzimali i primenjivali na domaćem parčetu globalne mreže, pogledajmo još jednom kako to izgleda kroz prizmu novog ruskog zakona o blogerima.

Pogledajte kako danas izgleda biti bloger u Rusiji

Prvo, ruski blogeri su postali novinari. To jest, oni se i dalje nazivaju blogerima, ali im je blog tretiran kao javno glasilo. Ne svi, ali svi oni koji imaju preko 3.000 posetilaca dnevno. Svaki ruski blog čija poseta prelazi ovaj broj dnevne posete, mora da se registruje kao javno glasilo i da ima impresum koji blogera jasno identifikuje. Nema više, dakle, prava na anonimnost na Internetu. Nema više prava ni na privatnost podataka kao što je poseta vašem blogu.

Ako blogeru poseta padne na cifru ispod granične, sam snosi teret svih akcija koje mora da preduzme za brisanje svog imena iz registra. Naime, Registar javnih glasila, iako će uspostaviti svoje sisteme za kontrolu i merenje saobraćaja na svim veb-sajtovima u Rusiji na kojima postoji komunikacija, nije u obavezi da ukloni blog iz registra ako primeti pad posete ispod ovog zakonskog minimuma.

Zbog ovoga, najpopularniji indeks ruskih blogova koji je merio i popularnost ruskih blogera, Yandex, prestao je da postoji i poklapanje donošenja Zakona sa vremenom prestanka rangiranja blogova, objasnio slučajnom koincidencijom:

Однако в связи с последними российскими законодательными инициативами, касающимся блогеров, мы решили сделать это сегодня, для того, чтобы не дезориентировать почтенную публику. 

Potom, svaki bloger, bez obzira na broj posetilaca, kao i svaki korisnik društvenih mreža, moraće iz više izvora da proveri tvrdnju koju će izneti u javnost.

Blogeri i vlasnici društvenih mreža, snose odgovornost i za komentare, tako da su u obavezi da ih moderišu i cenzurišu, kako bi konverzaciju na Internetu za koju snose odgovornost, upodobili ovom zakonu.

Po istom zakonu, zaprećene su drakonske kazne za uvrede javnih ličnost izrečene na mrežama, bilo kroz naloge na društvenim mrežama ili na blogovima, bilo kroz komentare drugih.

Na ovaj način, i blogeri i vlasnici društvenih sajtova postaju saveznici u poslovima kontrole konverzacije na Internetu. Stručnjaci tvrde da je ovo posao cenzure koji je prenet na celu Internet zajednicu, koja će se tako samoregulisati na način koji odgovara ruskoj vlasti.

A još samo pre (koju) godinu

Prvo filtriranje Interneta, otpočeto je 2012. godine, kada je određenim zakonskim odredbama povećana moć Kremlja nad Internetom i  pojačana mogućnost državnog pritiska na nezavisne medije.

internet-censorship

U decembru prošle godine,  gotovo svi mediji su potpali pod nadzor vlasti i onih čiju podršku ima.

Mesec dana kasnije, Pavel Durov, osnivač ruskog Facebooka, VKontakte (VK), prodao je svoj udeo jednom od Putinovih saveznika. Da podsetimo, tokom građanskog protesta zbog izborne krađe, 2011. ruska vladajuća partija je počela da obraća veliku pažnju na društvene mreže, posebno na VK, koji je drugi najposećeniji sajt u Rusiji, a preko kojeg su se protestanti organizovali. Tada je zatraženo od Durova da ugasi ovu mrežu, što je on tada odbio, stavljajući u znak protesta na svoj Twiter profil sliku psa u duksu, obraćajući se službama koje su mu poslale zahtev za gašenje. Nepune tri godine kasnije, deonice VK su većinski prešle u ruke oligarha bliskih Kremlju.

Početkom godine, blog najpopularnijeg opozicionog blogera, kandidata za gradonačelnika Moskve, Alekseja Navaljnog bio je blokiran u martu. Novinski sajt Garija Kasparova, kao i još neki, takođe su rušeni u više navrata.

Tako je počelo u Rusiji sa gušenjem slobode govora, blogova i medija, a završilo “blogerskim zakonom” opisanim gore.

Svaka sličnost sa hronikom događaja kod nas, samo je znak domaćoj internet zajednici da je vreme za pojačanu pažnju i budnost. Dok se proizvode afere za aferama i isturaju u prvi plan, treba obratiti pažnju kakvi se  zakoni usvajaju za to vreme.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *