Ako ne čitate vesti, vi ste neinformisani. Ako čitate vesti, vi ste dezinformisani. – Mark Tven

Ekstremni govor u srpskom medijskom diskursu vidljiv je na svim jezičkim nivoima: leksičkom, frazeološkom, morfosintaksičkom, stilskom. Na svim ovim jezičkim planovima dominiraju tri jaka mehanizma: dramatizacija, vulgarizacija, žargonizacija, a svi oni vode služe kreiranju katastrofičnog scenarija, odnosno izazivanju i prizivanju negativnih emocija.

Danas u Srbiji postoji veliki broj dnevnih novina i nedeljnika, ali se istovremeno oseća nedostatak kvalitetnih vesti, istraživanja i analiza, naročito u poređenju sa evropskim praksama i standardima. Neproporcionalno veliki broj tekstova, je zasnovan na anonimnim izvorima, uz upadljivo brisanje razlike između pretpostavki, nagađanja, ličnih impresija i činjenica. Mnogi štampani mediji u Srbiji pribegavaju senzacionalizmu, objavljivanju nepotvrđenih informacija, šokantnih i uznemirujućih fotografija i svedočenja, šest puta je veći broj negativno nego pozitivno intoniranih tekstova, pokazuju prethodna istraživanja, a mnogi tekstovi su nastali bez vidljivog povoda i razloga da se o nečemu piše.

Predstavljamo istraživanje koje je sprovedeno u periodu od maja, do septembra 2017. godine.